Више од библиотеке.
Памћење једног града.

Од читаонице до мјеста сусрета

Један вијек заједно са читаоцима

Народна библиотека „Иво Андрић“ формирана је 1922. године као читаоница која је бројала 388 свезака. Већ 1933. године у Вишеграду ради стална библиотека са 500 свезака и 80 сталних чланова.

Успјела је да преживи тешке ратне дане и очува књижни фонд, дочекавши 1953. годину када је и званично формирана Народна библиотека. Први библиотекари били су Васо Вранић и Драгутин Лаловић. Њихова насљедница, библиотекарка Милојка Микавица, удахнула је нову енергију библиотеци, која се изградњом Дома културе преселила у нове просторије.

Од 1957. године низ селидби успоравао је њен развој. Године 1987. библиотека добија статус Спомен библиотеке. Њен фонд је временом прешао 42.000 наслова, уз серијске публикације и некњижну грађу.

Књиге доступне свима

Библиотеку чине Информативно-позајмно одјељење, Одјељење за обраду књиге, Завичајно одјељење, Дјечије одјељење, Андрићево одјељење и Читаоница. Поред лисног каталога, библиотека развија електронски каталог за једноставније претраживање фонда.

Чува се богата стручна и референсна литература коју користе студенти и истраживачи. Рјечници, енциклопедије и вриједна и ријетка издања доступни су у просторијама библиотеке.

Андрићев Вишеград

Посебно мјесто заузима фонд смјештен у Спомен соби Иве Андрића. Овдје се сакупљају и чувају публикације о животу и књижевном стваралаштву нашег нобеловца: књижевне критике, расправе, биографије и библиографије.

Драгоцјен дио збирке чине преводи Андрићевих дјела на 28 свјетских језика. Стална поставка фотографија са додјеле Нобелове награде, албуми новинских чланака и фотографије Андрићевих посјета Вишеграду 1953, 1963. и 1972. године чувају успомену на писца и његову повезаност са градом. У збирци је и фотографија из 1920. године са Вишеграђанима на жељезничкој станици.

Чувари завичајне баштине

Завичајна збирка континуирано се допуњава књигама објављеним на територији општине, дјелима аутора који су рођени или живјели у Вишеграду и грађом која говори о граду. Поред монографских публикација, збирка обухвата разгледнице, фотографије, новине и часописе. Грађа се користи у просторијама библиотеке и важан је извор за проучавање историје наше средине.

У оквиру фонда чува се и Библиотека цјелина Бранка Бранисављевића, угледног вишеградског трговца и Андрићевог пријатеља. Његова лична библиотека садржи вриједне књиге из књижевности, умјетности, филозофије и историје, као и рјечнике различитих језика.